Ispoljavanje frustracija https://blog.dnevnik.hr/pepepe

četvrtak, 03.06.2010.

Što je meni ovo trebaloooo...

Da, poljubio me. I ja sam uzvratila. Jer sam glupa. I jer ja, kad se ljubim, ljubim se pošteno.

Ne, ne sviđa mi se i dalje. A on je lud za mnom, to je očito. Očito je i da misli da sam i ja za njim. Kad me poljubio, pitao je kako ću ja izdržat bez njega dok on bude doma. A ja mislim u sebi - pa idiote, ti se meni čak ni ne sviđaš! Zla sam i stvarno mi ga je žao. Zapravo, gora sam od 'zla', ja sam ženski Maneken.

Ne znam što ću s ovim. Popizdit ćuuu, aaaa... Evo maloprije mi je poslao neku lijepu poruku. Nisam odgovorila, a morat ću, kad-tad. Što on sad misli, da smo mi sad skupa? Ajme, ajme, ajme... Nije mi dobro.

Ne mogu ga odjebat jer nisam sigurna jel to pametno. Bilo bi lijepo imat dečka, u očima drugih. A ono, ne luduju za mnom tako baš svaki dan, pogotovo ne fini, pristojni i inteligentni. I nije da su svi ljudi u vezama zaljubljeni. Čak mislim da većina nije. Ali jesam li ja kao drugi?

Bojim se da ću završit u vezi, samo i isključivo zato jer nemam muda reć mu da ne želim. O jesam jadna, majko mila... Žalim sebe, a njega još više... Rekli bi Hercegovci - đe me nađe...

srijeda, 02.06.2010.

Ja sama sebi ponekad nisam jasna

Novi danas ide doma, pa me zvao na piće da se vidimo prije... I ja sam sad opet živčana, i nekako mi se ne sviđa. Tj malo mi se sviđa, ali ne dovoljno da znam da želim nešto s njim, a opet ga ne želim odjebat jer ću možda htjet nešto s njim... jednom.

Došla sam na blog nešto napisat samo da se malo saberem, da ne bi počela pričat gluposti kao onu večer. Ma neće on ništa pokušat, valjda. Samo ćemo se malo družit. I to je to. Bolje se upoznati. Da, tako nekako.

Moj problem je što ne pamtim kad sam zadnji put s nekim bila trijezna. Eto. Sramim se. A on... on je stvarno skroz u redu. Samo nisam navikla upuštat se u odnos s nekim za kim nisam potpuno luda. Hm, vidimo dokle me to dovelo. Ali ipak, pitam se, ako pristaneš na kompromis sa svojim idealima da bi bio sretan, možeš li biti stvarno sretan?

Oh, fuck, nisam se skulirala nimalo a već moram ić... Samo da ne proba nešto sa mnom i bit će to super. Zaključila sam već odavno da se predobro osjećam u njegovom društvu, pa valjda će i večeras bit tako.

ponedjeljak, 31.05.2010.

Drastične promjene

Počeli mi ispiti pa mi se ne da puno pisat. U kratkim crtama, mislim da mi se novi tip počeo sviđat. Haha. Jesam blesava, jel da?

Jebem se zaljubljivu. Jer kao da misliti o faksu dan i noć nije dovoljno naporno.

Samo, više nisam tako sigurna da se ja sviđam njemu. Da, zovimo ga Novi. Ništa se nije posebno promijenilo, samo nisam objektivna više. I tako. Bili smo na stand upu, pa se sreli slučajno, pa bili na kavi, pa se sreli slučajno, i to je to. Zvao me na neki tulum, ali ima do toga prilično (preciznije, 4 pismena i jedan usmeni, to su sad mjerne jedinice za vrijeme). Ako sam mu se sviđala, a vjerujem da jesam, valjda mu se nisam mogla prestat sviđati... ali neka malo dvojbe, volim ja tu igru mačke i miša...

Do čitanja... ;-)

utorak, 25.05.2010.

Nova sranja

Kao da ih nije dovoljno već dosad.

Uglavnom, dan je bio super većim dijelom. Super sam se postavila s Manekenom. Jest da se ništa ne događa, ali mene više nije briga. S druge strane, čini mi se da njemu nije svejedno što ga ignoriram. Cijeli dan je prilično loše volje bio. Ah, neka. Koliko sam samo ja dana bila loše volje zbog njega... Ekipa je skroz ok bila. Ne mogu se ljutit na njih, nisu oni krivi (ili bar nisu ništa krivlji od mene).

Puno previše kava danas. Boli me glava cijelu drugu polovicu dana. I previše pušim. Moram smanjit. Podhitno.

Predvečer sam srela Zauzetog i Ravnotežu u gradu. Kasnije mi je Ravnoteža rekao da Zauzeti kaže da izgledam fantastično, da sam puno smršavila i proljepšala se... A tako to ide - kad nekoga ne doživljavaš pet posto, odmah si mu ljepši, bolji, pametniji, ma sve. Ali neću lagati - da mi laska, laska mi. Pogotovo jer je on muškarac s ukusom, jel?

I tako, sad na red dolazi sranje iz uvoda. Poslao mi onaj Ravnotežin prijatelj poruku. Jesam li za piće. A glava mi pucala. I ja glupača svejedno kažem da jesam. A mislim, dok se potrudio nabavit moj broj, ima neke namjere, valjda. I odem na piće. I bilo je ok, ali tako je OČITO da mu se sviđam i da želi nešto sa mnom jer sam ja bila ubitačno dosadna i previše sam pričala, a on se svejedno smijao i rekao da mu je bilo super sa mnom. Onda me pratio do ulaznih vrata. Baš sam strepila od toga. Jer ono - što ako nešto pokuša, onda ću se morat nekako izvuć... Hvala Bogu, nije ništa pokušao, samo zato što sam otvorila vrata i rekla 'Aj bok, vidimo se.' Onda je on nevješto ubacio poziv za neku stend ap komediju ovaj tjedan, a ja sam rekla da vjerojatno ništa od toga jer moram učit, ali da ću razmislit. Ajme, grozna sam. Stvarno jesam. Mislim, moram učit, istina. Ali ne želim trenutno ništa ni s kim. Zašto onda ovo radim? Sve se čini kao da jesam za nešto, loši izgovori, nenamjerna simpatičnost, ajme, ajme, ajme...

Što je najtragičnije, promijenio je frizuru od zadnji put kad smo se vidjeli i sad mi izgleda valjda sto puta bolje. Ne znam u čemu je problem. Možda u meni. Da, vjerojatno. Aaaaa. Glava ubija. Idem spavat. Sutra moram učit. I da, ubit Ravnotežu što me uvalio u ovo.

Izdrži još malo!

Opet u Zagrebu. Još mjesec dana robijanja i gotovo je sve... živim za to. Kako je lijepo bilo doma, aaa... Ne samo more, izležavanje na plaži, plivanje, ronjenje i to... Čak ne toliko ni obitelj, iako su oni super. Nego ono kad dođeš na kavu i ne misliš što ćeš novo čut o sebi, ni o Manekenu, već se priča o tome tko se posvađao s frizerkom, tko se udaje i tako to. Milina.

Nisam baš pametna kako ću se postavit s kretenom broj 1, ni s ostatkom kretena. Valjda opušteno. Nekako sam rastrgana između toga da se inatim, i da budem supervesela i supernormalna. No dobro, s obzirom da je blog napravljen kao prevencija durenju, ovo drugo će pobijedit. Iako bi im tako rado dala do znanja da znam da su svi smeće i da ne želim više nikakve veze imat s njima... ali ja sam oduvijek prenagla u reakcijama pa mi je bolje ne reagirat, nikako. Još ovaj tjedan nastave, pa četiri tjedna ispita i onda kući pjevajući...

petak, 21.05.2010.

Ali pazi, sve se brzo mijenja :)

Eh da, evo me doma. Ništa pretjerano značajno se nije događalo u međuvremenu. Vidjela sam se još jednom s ovim novim tipom (trenutno sam jako neinspirirana po pitanju novih nadimaka), malo se i čujemo, ali nema tu ni 'o' od ozbiljnosti, samo sam upoznala osobu koja mi je zakon i volim bit s njim, ili barem u kontaktu s njim. Ne znam što mi je draže - njegov presavršeni osmijeh (najbolje na njemu, definitivno) ili to koliko se ja smijem kad sam s njim. Ali ništa konkretno od toga, zasad.

Na faksu sam od standardne ekipe u nekim ok odnosima samo s Frendom. Mislim, ok sam i s drugima prividno, ali mi se oni gade jer im nikome više ne vjerujem pa ih nastojim izbjegavat maksimalno. S Manekenom sam se super postavila - nisam došla gdje se nalazimo svako jutro nego sam sama išla na faks (ionako se nismo dogovorili, nego se to počelo podrazumijevati), a i kad smo se vidjeli sam ga prilično dobro ignorirala. E, da sam znala/mogla ovako otpočetka! Cure su me pitale kako je bilo na kavi s onim, jesam li to našla dečka, ja sam rekla da ne, ali totalno neuvjerljivo i smješkala sam se. Onda sam im ipak natuknula par sitnica. Zapravo sam malo okrenula priču da zvuči kao da je između nas boga pitaj što. Ali neka im, svima njima, nek budu ljubomorni! Idu mi na živce... Maneken je totalno nediskretno prisluškivao razgovor. I eto, stvarno mogu reći da sam ga prekrižila (ili da sam ga počela prekrižavat, još koji dan mi treba, možda).

Kad što? Kreten mi sinoć ničim izazvan pošalje neku sladunjavu poruku. Gad jedan odvratni, treba ga bit sram... Sad kad sam se malo otela s lanca, opet bi htio da slinim za njim dok on okolo priča koješta. Ma fuj, baš me nervira! Nisam odgovorila još, a ne znam ni hoću li. Najobičniji manipulator, čak nevješt, kad sam ga i ja uspjela prozreti...

srijeda, 19.05.2010.

Osjećaj praznine (ako se praznina može osjećati)

Aaah. Danas je stvarno došao kraj jednoj iluziji. Čula sam od jedne osobe (u povjerenju, dakako) da je moj dragi rekao jednoj osobi (u povjerenju, dakako) da sam ja zaljubljena u njega, a on u mene nije. Lijepo, jel da? Znam da se on otkad smo bili zajedno često ima potrebu opravdati ljudima zbog toga, ali ovo mi je baš bilo nekako ružno od njega... Ne znam. I možda je to zato jer sam ovo čula u jednom od boljih dana, ali ne osjećam se ni tužno, ni shrvano, samo nekako - prazno. I pričala sam s Frendom i on kaže da Maneken njemu ništa nije rekao pa eto, vjerojatno ne bi govorio nekoj tako usputnoj osobi, a i ako je to rekao da vjerojatno ne misli nego ne želi tračeve, ali ja više nemam ni snage ni volje tražit mu opravdanja. Jednom za promjenu, tumačit ću stvari na način koji mi ne paše. Možda ću ovaj put bit u pravu.

Baš osjećam neko gađenje prema njemu i prema sebi kad sam u njegovom društvu. I prema ljudima koji se petljaju u moj život a nimalo ih se ne tiče... Odsad definitivno okrećem ploču, i to ne ono kao dosad - mijenjam taktiku da bi ga dobila na kraju. Ne, ne.. nije on toga vrijedan. Okrećem se s gađenjem od svega toga, i njega i tih ljudi koji mi glume prijatelje a vesele se mom jadu, i od mržnje prema sebi zbog toga što nikad neću bit ono što on smatra da je zaslužio... Prestajem se mučiti. Nek mu je sa srećom.

Ja idem dalje. Glupo mi je što o tome moram pisati u ovim nesretnim okolnostima, ali našla sam se s onim Ravnotežinim prijateljem (doduše, pridružio nam se i on kasnije pa nije bilo presinga spoja). Momak je stvarno preprepre dobar, drag, simpatičan, zabavan, ma sve. I bila sam jučer jako vesela zbog toga, ali sad se ne želim nikako osjećati. Pun mi je k... osjećaja. Uglavnom, da dovršim, našli smo se na kavi, a našli smo se odmah i onako, mentalno, valjda. I stvarno se vidi na njemu da mu se sviđam, bar donekle, a to mi je tako lijepo i novo nakon ove agonije s Manekenom kad nikad nisam znala na čemu sam. Usprkos sličnosti koju sam istaknula prvi put, oni dvojica su nebo i zemlja. Ovaj dečko uopće nije tašt ni egocentričan, svašta ga zanima (u smislu opće kulture), rado je u centru pažnje, ali na sasvim neki drugi, nenametljiv način. Bilo nam je tako lijepo da smo se navečer pozvali u goste Ravnoteži, malo pili, kuhali, družili se i tako to. Ali ne, ne da mi se sad o tome ni misliti, a kamoli nešto poduzimati, muškarci mi se gade i ne želim ništa u vezi nijednog pripadnika te vrste idućih (barem) pola godine.

nedjelja, 16.05.2010.

Ja hoću život moj da mi se vrati!

Opet u cajkastom raspoloženju. Skužila sam da me slušanje cajki poglupljuje i da ih slušam samo kad sam baš u k..., ovaj banani... heh... ništa posebno ovih dana... opet neka žešća normala... a ne volim kad su stvari normalne, ne nakon što sam vidjela da mogu biti puno bolje. Uvijek kad je tako preplašim se da je stvarno sve gotovo, a to ne želim.

Inače, nisam nešto bajno, ubijaju me ove kiše. Em sam prehlađena žešće, em ne mogu trčat. Opet se debljam. Aaaaa... sva sreća da idem doma ubrzo, opet, pa će me skidanje u kupaći šokirat. Valjda je doli kod nas sunčanije. Nije baš pametno ić doma jer bi sad trebala biti duuuuboookooo u učenju i pripremama za ispite, ali taaako mi se ne da, i želim se malo odmorit, maknut od Manekena i ostalih briga. Dobro, nemam nekih drugih briga, ali ovako bolje zvuči. Jer što da kažem - sjebana sam jer me jedan idiot neće, uopće ne mogu živit zbog toga? A tako je, što ću ja kad je. On me muči kad makar pogleda neku drugu, ma muči me i kad gleda u prazno jer mislim da misli na drugu. Koju? Ah, ne znam. Nije ni bitno. Ok, sad pišem totalno bezveze i nepovezano.

Ajmo konstruktivnije nešto. 'To do list' za nadolazeći tjedan:
-ponedjeljak, utorak, srijeda: učiti cijeli dan, odvojiti po sat vremena za kavu (eventualno) i trčanje (obavezno)
-četvrtak: pakiranje
-petak, subota, nedjelja: opuštanje, plaža (ako ne bude kiše), učiti bar 3 sata dnevno, trčati bar jedan.

I tako to... manje jesti. Manje cigareta. I dalje puno kave, godi mi metabolizmu. Ali manje razmišljanja o Manekenu. Bar ovog negativnog. Samozavaravanje mi puno bolje djeluje na psihu. A i čitala sam negdje o onoj glupoj knjizi Tajna, možda to i nije toliko glupo kad malo bolje razmislim. Mda. Pokušat ću razmišljat pozitivnije, pa ćemo vidjeti hoću li tako prizvati sebi dobre stvari u život. Hahah... Ne, ozbiljno, hoću. Što mogu izgubiti?

Eee, skoro sam zaboravila. Imam nešto kao dejt u utorak. Hihihi... zvuči nestvarno i meni. Spomenula sam Ravnoteži da sam srela njegovog prijatelja u gradu, da me pozdravio i da je dečko baš simpatičan i sladak. Ravnoteža mi je rekao da misli da se ja njemu sviđam. Pa me sad nagovara da popijem kavu s tipom. Ravnoteža ne voli Manekena baš, čini mi se. A taj mu prijatelj i nije toliko nešto, ali je čisto solidan. Visok, mršav, svijetlokos, lagano feminiziran. Znam, znam, zvuči totalno kao da Manekena opisujem. Ali i nema neke sličnosti u stvarnosti. Jedini razlog zašto bi otišla s ovim na kavu je da me moj voljeni vidi s nekim drugim, ili da bar čuje da sam bila. A ne znam, čini mi se da to nije korektno od mene.

Evo ga, opet previše razmišljam. Ne, ne i ne. Moram prestat. Evo da popušim još jednu i idem spavati... Sad nešto malo pozitivno... Hmmm... što? Ma ja sam super. Ako imam koju kilicu više, to je jer sam u onim danima u mjesecu. A to je dobro jer to znači da mi je period ikakvih problema s tenom prošao i da sam mirna idućih dvadeset dana. I još nešto pozitivno, imam novu maskaru, puder i kompletić sjenila. I upravo sam nalakirala nokte u neku nježnu, rozu nijansu. Jeeij. Sutra ću se lijepo obuć i našminkat i bit vedra i duhovita da Manekenu maksimalno otežam bivanje bez mene. I bit ću pametna i pratit na predavanjima umjesto da mislim na njega. I napravit ću temeljit plan učenja kojeg ću se držat. I plan vježbanja i prehrane. Ma sve će bit super. Idem spavat. Laku noć Hrvatska...

srijeda, 12.05.2010.

Ubijam dosadu, a ne frustracije

Uglavnom, sinoć nije ništa bilo. Opet bezrazložni napad panike. Ok smo se zabavili, Maneken se nije ništa posebno vrtio oko mene, ali ni oko nje ili bilo koga drugog pa je to sve dobro.

Sad ću se malo vratit na jučerašnji dan. Stvarno je bio dobar dan, što je čudno za jedan utorak. Mrzim utorke, ali već u startu je ovaj bio drukčiji. Sjela sam sa Stipom, a Maneken i Frend su bili ispred nas. Pa mi je Maneken pružio ruku da ga malo češkam, to odavno nismo radili, hehe, ali zato se sad odužilo na skoro puna dva sata. Prokomentirao je kako ga odavno nitko nije mazio i da mu baš fali. Eee, znala sam ja da će doć do toga.

To što sam sjedila sa Stipom je totalno ublažilo napetost cijele situacije jer smo se cijelo vrijeme smijali i zezali, uglavnom u šiframa na račun Manekena i mog odnosa s njim. Hm, nadam se da su šifre bile dovoljno jake. Stipe je sjedio dijagonalno u odnosu na Manekena pa mi je imitirao njegove izraze lica dok ga diram. To je stvarno bilo komično. Nadam se da je Stipe karikirao. Maneken je skužio da mu se ovaj ruga pa je rekao da ne zna što bi rekao jer sam mu 'pružila užitak'. Ovo je očekivano dočekano salvama smijeha. Mislim stvarno, kakvi su to izrazi. Onda mi je Stipe, koji inače ismijava moju sklonost Manekenu i cijelu novonastalu situaciju, napisao na klupi 'Kemija postoji'.

Pitala sam ga na pauzi jel to stvarno misli ili me tješi, on je rekao da je on zadnja osoba koja bi nekoga tješila kad je nešto ovakvo u pitanju. Zaključio je da Maneken nije zločesta osoba i da mi ne bi radio sve ovo dosad samo da sebi podigne ego, a da se neki trzaji lica i osmjesi (poput onih dok sam ga dirala) ne mogu ni odglumiti, a ni sakriti. Ja sam se pobunila da to nema veze sa mnom, nego mojom tehnikom ruku, koja je vrhunska, hahaha... On je rekao da to nema previše veze, da je i njemu ugodno kad ga diram ali da to uopće nije usporedivo s Manekenovom reakcijom. Preporučio je da se strpim i pametno postupam nadalje i da će to sve bit dobro. Pa to ja sebi stalno govorim... ali kad netko drugi to primijeti onda valjda dobiva posebnu težinu. I drago mi je da je to tako ispalo, sad opet imam neku nadu da će na ovaj ili onaj način, jednog dana ipak sve biti dobro.

utorak, 11.05.2010.

Očekuj neočekivano

To je poruka samoj sebi prije druženja večeras. Gdje će, naime, biti jedna mlada dama koja je Manekenu privlačna. Samo da ništa ne bude, samo da ništa ne bude. Podnosim izvještaj kasnije.

<	lipanj, 2010
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

Lipanj 2010 (2)
Svibanj 2010 (9)
Travanj 2010 (1)
Ožujak 2010 (11)
Veljača 2010 (4)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari da/ne?

Opis bloga

Kad izrazito temperamentna osoba odluči malo smanjit svoj doživljaj okoline

Linkovi

Dnevnik.hr
Video news portal Nove TV

Blog.hr
Blog servis

Forum.hr
Monitor.hr